10 Followers
8 Following
Weltschmerz

Weltschmerz

Currently reading

How To Be Idle
Tom Hodgkinson
Progress: 30/289 pages
The Perks of Being a Wallflower - Stephen Chbosky

 Da nije moje slabosti prema tinejdž tematici i slučajanosti kojom je ova knjiga dospela do mene upravo u trenutku kada sam osećala da mi je potrebno štivo za odmaranje mozga, verovatno je nikad ne bih pročitala, i ne bih ništa propustila. Moguće je da na moj utisak o knjizi utiče i činjenica da sam prvo pogledala film snimljen po njoj, što me je delimično motivisalo da dam šansu knjizi, pre svega zbog mladih glumaca koji su ostvarili zapažene uloge u ovom ostvarenju (meni posebno simpatičan Ezra Miler). Taj utisak je da je Čboski svoju ideju mnogo bolje realizovao na filmskom platnu, s obzirom na to da je on i pisac i scenarista i režiser.
 Moja glavna zamerka odnosi se na karakterizaciju glavnog junaka, čiji lik se odlikuje potpuno neuverljivom i neodmerenom infantilnošću. Čarli bi, s obzirom na osobine koje poseduje, trebalo da bude simpatičan lik, i istina je da će vam pred kraj romana, ako do kraja uopšte stignete, on to verovatno i postati. Međutim, postoji velika opasnost da će vas stil pisanja odbiti od čitanja, pa ćete odustati mnogo pre kraja. Radi se o tome da stila nema. Ne bih se usudila da za to okrivim prevodioca, iako svi imamo iskustva sa delima koja su oskrnavljena prevodom. Rekla bih da se ovde pre radi o nastojanju autora da proizvede efekat prirodnosti i neposrednosti, kao da je čitalac taj kome Čarli piše pisma. Ipak, smatram da je epistolarna forma u ovom slučaju bila preveliki zalogaj za autora, ili možda čak prividno lakši put, čije je biranje doprinelo tome da ostali likovi budu tek osenčeni, gotovo bez ikakve psihološke dubine.
 Ne mogu reći da sam čitanjem izgubila dragoceno vreme, s obzirom na to da delo ne zahteva nikakav intelektualni napor i čita se brzinom kojom se čitaju  dnevne novine. Ova knjiga je, čini mi se, tek površna skica za solidan film koji je iz nje nastao. Ipak, razumem zašto se ona sviđa velikom broju tinejdžera širom sveta, jer ona i jeste pisana za njih, i to za mlađe tinejdžere, to jest decu uzrasta 10 do 14 godina, kojima bi mogla biti lepa zabava tokom letnjeg raspusta.
 Za kraj, moram da se osvrnem na osećaj iziritiranosti koji kod mene proizvodi proameričko pomodarstvo domaćih izdavača, to jest marketinški trik da se na korice književnih dela stavljaju posteri za filmove koji su po njima snimljeni. Možda to povećava prodaju, ali, bar po mom mišljenju, deluje  jeftino i nakaradno.
 Dakle, ne preporučujem, osim ako nemate od 10 do 14 godina i već ste pročitali lektiru za narednu školsku godinu. Ako ste, kao ja, slabi na isečke iz tinejdž života, pogledajte film. Za to vam ipak treba manje vremena i truda, a smatram da je umetnički uspelije delo.