10 Followers
8 Following
Weltschmerz

Weltschmerz

Currently reading

How To Be Idle
Tom Hodgkinson
Progress: 30/289 pages

Mi, skribomani

Već imam jedan blog. Kada bih morala da ga opisujem, opisala bih ga kao refleksivan. Ono o čemu tamo pišem su moja razmišljanja na neke, svakodnevne ili manje svakodnevne, ljudske teme. Počela sam sa pisanjem tamo jer mi je bio potreban iskren razgovor sa svojim Ja. Terapija. Vremenom se malo odraslo. Iscrpela sam mnoge teme koje su me pre četiri godine okupirale. Prevazišla sam mnoge probleme i naravno stvorila sebi neke nove. Drago mi je zbog toga. Čini se ponekad da sam prevazišla i taj blog, iako ga se i dalje ne odričem.

 

Što se tiče mojih spisateljskih ambicija (kad kažem spisateljskih mislim na pravo pisanje, bavljenje stvaranjem književnih dela), one su uvek bile stidljive. U nekom trenutku sam jednostavno prestala da verujem da ću ikada zaista pisati, ili još dalje, postati pisac. Ipak, u poslednje vreme sam se malo osmelila. Rodile su se neke nove pesme, koje me možda i ne bi bilo sramota da podelim s nekim, iako sam se odavno odrekla poezije, držeći se onoga da samo ljubav i poezija ne smeju biti prosečne. Sviđa mi se ovaj kutak internet prostranstva i razmišljam da sa vama, malobrojnim pratiocima ovde (verovatno zato što ste malobrojni), podelim za početak neke svoje pesme, a kasnije možda i još nešto, ako sakupim dovoljno hrabrosti, volje i upornosti da nešto zapravo napišem.

 

S pisanjem poezije je, makar meni, lakše. Ona je trenutak, bljesak, emocija zarobljena u stih.

S prozom se valja mučiti.